Prvi rođendanski poklon svakog deteta koje sa žarom u očima, balom na rubu usana, nema blage veze šta će mu ta lopta značiti, Golgota, skup neuspeha, frustracija, kompleksa, psihosomatskih problema koje roditelji rešavaju preko te lopte koja u većini slučajeva stvara crnu rupu u glavi deteta, kasnije odraslog smetenjaka koji će nastaviti tradiciju...
Da se razume, lopta je u ovom slučaju posrednika u vidu šire metafore, to može biti i gitara, baletanke, knjiga, plišana životinja, olovka, ma narod bira radio svira, jer sve zavisi od roditeljskih intencija.
Guraše Milenkoviću gudalo u krevetac, on klasa, ali ne može se reći da je baš normalan, dok, su Gagiću gurali košarkašku loptu, a on ni klasa ni nešto bistar. No, pojedinci moraju shvatiti da ta lopta može imati neku svrhu, spucati roditelje, babe, dede drito fudbalom u glavu.
Komšijsko dete sa predispozicijama za najobičnijeg pečenjara, sa telećom tintarom koja demonstrira kasapina na poklon od ujaka Vidoja za prvi rođendan dobija dugmetaru, marke Roland, za pravi put u životu. Tetka Gospava mu daruje lanac od čistog zlata koji je veći i teži i od igumanovog i od Kriletovog uz pesmu ,,Gara''.
Dok pijani gosti zvižde i hvataju pevaljku za domaćinsku dojku on razvlači dugmetaru do patosa, na ruci sija prstenje a oko zgloba narukvica, ali ne sija zato što je zlato, već, jer je u sali vrućina, znoj šiba, a Kod Matorog nema klime, a uz to pečenje je vruće i sve to za 100 evra, seća se kada su mu gurnuli dugmetaru u krevetac kako je mahao rukama da neće to, a matorci su u tom trenutku zevali u njega kao indijanac u tranzistor i došli do zaključka kao Laki i Milutin dok zure u Maksimilijana i odobravaju,, Aaa, radostan si!'', životna škola.
