Ono što u 90 odsto slučajeva za posledicu ima loš ostatak dana. Kad te neće neće te, ali ti loši dani kao za pakost nisu od onih koje možeš prespavati jer: moraš na posao, kod lekara, na žurku, nebitno gde, ali negde moraš otići, uglavnom među ljude čime rizikuješ nove probleme. Protiv ovakve pojave nema leka, osim moliti Boga ili koga već da bar preživi
Budiš se u ujutru u 6, sav srećan što imaš još sat vremena do polaska na posao, ali ne lez' vraže, ukapiraš da nema kafe, pakla cigara ti je prazna i ta varijanta otpada. Rešiš da se okupaš, ali ne, tople vode nema (a napolju minus pingvin). Ajde dobro, šta je tu je, besan si, ali iskuliraš i odlaziš da upališ stojadin koji naravno pali negde oko 15 pokušaja i probudi pola komšiluka divnim zvucima motora. Putem do posla, obavezno naiđeš na pandure koji ti brknu kaznu nipošto manju od 5 hiljada, jer im se eto može i nisu raspoloženi za dogovor. Dolaziš na posao već izvan sebe, zelen od besa u nadi da ćeš bar popiti kafu na miru. Naravno, tvoj šef je baš danas hiperaktivan i pun velikih planova i rasporedi te da radiš sa matorom, klimakteričnom koleginicom koja ti popije krv u narednih 10 sati (naravno, ostao si prekovremeno). Nakon čitave muke, šef te obaveštava o smanjenju plate, ionako bedne. Izlaziš napolje izgovarajući rečenicu okidač za nova sranja: šta sad još može poći krivo, e do kurca? Da ne pomisliš slučajno da neće ništa, vidiš pauk kako upravo odnosi tvoj stojadin s parkinga, a pored nova bembara parkirana sred puta (al je bembara). Jebem ti i sreću i pravdu i sve, krećeš kući peške, po mogućnosti dobiješ batine putem, očekuješ da ćeš bar od ortaka ili devojke naići na razumevanje, ali oćeš ga majci, od ortaka momentalno dobijaš odgovor: Imam i ja svojih problema, dok ti u tom trenutku od devojke stiže poruka da raskidate. A u kurac koje sranje, dolaziš kući rešen da se obesiš, ali da nesreća bude potpuna, pri vešanju ti pukne kanap!
