Zadah tela sirotinje.
Za razliku od tipičnog smrada ljudskog znoja, ovaj ne potiče iz čoveka.
Lotija dolazi iz doma. Reč je o slabo poznatom srpskom lokalizmu, međutim vrlo korisnom da sažme poznatu, neimenovanu pojavu.
Svaki dom ima svoj karakterističan miris - ali samo kada on uđe u stanara, postaje lotija.
Pokazatelj je neretko socijalnog, a pre svega duševnog stanja. Utapa se u odeću, kožu, urezuje se u ćud. Nosioca ne napušta nikada. Gde god da šuša krene, lotija je prati i podseća gde joj je mesto.
Uđi u tramvaj.
