Jedini sport u kome druga strana ne zna pravila!
Da bi ustao u nedelju ujutru u 06:30 i isao u lov za jebenog fazana a pri tom si legao u 04:00 mrtav pijan,moras lov ili da mnogo volis ili da si teska ludaja!
Izgovor muškarcima sa sela da pobegnu nedeljom od žene i da se ubiju od rakije (a jedino što uspeju da ,,utepaju" su noge - od hodanja)
Rano jutro, ti polako vučeš umorne noge. Nosiš teret znanja na plećima. A onda spaziš njegov odblesak na suncu, i krećeš u pomahnitali trk. Previše je daleko, znaš to, ali nada umire poslednja. Srce ti bije i koristiš svaki atom snage, biće dugo dok dođe drugi... Planina ti preprečuje put. Užasnuto gledaš njen crveni vrh. Posustaješ, noge te izdaju, i dok ga gledaš kako nestaje u daljini, ispuštaš krik očajnika. Znaš šta ti se piše.
Rano jutro, nosiš ranac pun svakakvih sranja na leđima. Na kraju ulice vidiš tvoj autobus kako staje na stanici. Krećeš da trčiš kao manijak. Znaš da je daleko, al jebiga, da probaš, znaš da drugi neće brzo. Ispred tebe se vuče neka baba farbana u crveno, koju nit da gaziš, nit da zaobilaziš. Ne možeš više, staješ, a bus polako, ali sigurno odmiče sa tvoje stanice. Za njim urlaš: "Pička ti materina!". Piše ti se, bogami, neopravdani.
Sport.
Nije za svakog, naravno. Samo za one spremne, iskusne, jake, koji znaju kako životinja misli i koji mogu da se nose sa naletom adrenalina u trenuku kad se nađu pred uplašenim i zbunjenim stvorenjem kojem, ni da je čovjek, ne bi znao da objasniš zašto si uperio pušku u njega.
Vidi jelen. Oprezan i iskusan a ipak te nekako nije primijetio. Eto ti prilike da ga osmotriš izbliza. Koja divota! Snaga i nježnost uokvirena u jednu siluetu. Duge noge stvorene za trk otvorenim prostorom, veliki rogovi bježe iz gustih šuma sto podsjecaju na kuće brda Ria de Žaneira. Samo slobodno nebo. Sad je stao. Primakao se vodi. Pije. Polako. Svijetlosmeđa dlaka, gusća oko vrata. Izvajani mišići. Pokret očnih kapaka, nježan, ženski. Skoro pa drhtiš pred nečim jačim i ljepšim od tebe.
Pucaj. Otkini mu glavu, prepariraj je i pričaj kako je to bila božanstvena životinja.
Neće svi videti večeras vešticu na metli, neki će biti prokleti (osušiće im se metla (mamac) pu-pu), neki će pasti u logorsku vatru jer su se mnogo uradili... Tako je to kad se slavi praznik "rada" u Srbiji. Srećan vam lov na veštice, i vešticama lov na metle.
