Priče koje krasi totalno odustvo smisla i osećaja za realnost, sve u cilju veličanja samog sebe. U ovim pričama koje se izmišljaju u trenutku, obično prepričavanim pred širokim auditorijumom i sam lovac često zaboravi šta je pričao i gde je stao.
Lovac: Sakrio se ja u grmlju i čekam da naiđe srna. Naiđe ona posle 4 debela sata čekanja, ja nanišanim, opalim jedan metak i ona pade kao pokošena. Priđem, a srna u najmanju ruku 120 kg, ali ja nekako skupim snagu, uzmem je i prebacim preko leđa s nogama oko vrata...
Neko iz mase: Ma daj bre Žile ne palamudi, ti jedva pušku držiš kad duva vetar a nas ovde farbaš za 120 kg...
Lovac: ma lovačke mi sreće tako je bilo, ma s mesta se ne pomerio ako lažem, ma i sliku sam imao nego mi se pokvasio aparat kad sam preplivavao reku sa njom na leđima, kad sam ja bre vas lagao, auuu ljudi moji...gde sam ono stao?
Auditorijum u glas: Ono...njene noge tebi oko vrata...
Lovac: Aha da, bravo, i jebem ti ja nju, jebem...
Je l' ovo reklamiraš svoju definiciju ili pokušavaš da kažeš da je moja plagijat? :))
Ako je ovo drugo onda si pogrešio jer nisam ništa kopirao, šta više tvoju definiciju sam sad prvi put video preko ovog linka koji si postavio u komentaru.
No sikiriki, samo sam se nadovezao na
;)
ma ok, relax, ništa strašno... ja pogrešno razumeo, jbg novim ljudima treba malo vremena da se uhodaju :))
http://vukajlija.com/de-sam-ono-stao/306223