Laž kojom se veliča onaj koji je priča. Uglavnom providna k'o rudarske čarape, ali zato ima majstorski zaplet. Jedan od žanrova u književnosti.
Uglavnom svako selo ima po jednog zvaničnog lažova.
Priča Joso:
Sećam se ja, sedamdestreće rešio drug Tito da dođe u Kraljevo da poseti radni narod, a i ovi iz Komiteta organizovali, postavili crveno tepikče, došo narod, pioniri sa zastavicama i cvećem, jednom velikom dadoše i kitu da preda Jovanki, pa i ovi moji iz Magnohroma da dočekaju Titu, bio on šeset i neke kod nas, potpiso se u knjigu gostiju, našali se tom prilikom i ode. Svi slegli tamo, ja reko - dal da odem, pitam ženu, ona nešto poboljeva, neće, sednem u fića sam i ajde. Tek što izašo na Kamidžoru, kr kr, stade auto, aj dupalim, kr kr, neće. Izađem napolje, dignem haubu, tu jebem ti božu kantu, šta je bilo, ventil, a u pičku materinu, neću da stignem na vreme. Mislim se ja, dal da guram, dal da zovem sestrića, a jebem ti, kad naiđe limuzina od Vitanovca, stade pored mene a izađoše drug Tito u beloj uniformi i Jovanka.
- Šta je bre, Joso, šta ti je s kolima, jel presiso, oćeš limuzinom s nama?
Meni bi neprijatno da se vozim s njima pa reko:
- Ma taman posla, druže Tito, nego ventil zajebava.
- Kaki ventil - zavuče on ruku u džep - evo ti deset ventila!
Hahahah