Lovački doručak

Jedan od najlepših obroka koje muškarac može da doživi. Ne da pojede, već da doživi.
Odlazak u grupni lov, sam po sebi znači šetnju sa ljudima istih sklonosti i strasti, približnih godina i socijalnog statusa.
Ustaje se u cik zore, sastanak je na dogovorenom mestu, vođa grupe napravi kao neki raspored i sledi polazak.
Obavezno se svrati do neke pekare i kupi svež, vruć, domaći hleb.
Pucanje u neku životinju je poslednja stvar koja se desi, ako baš nešto ''naleti ne cev''.
Prva pauza je za doručak i tu počinje ono pravo. Na zemlji se raširi šatorsko krilo i svi izvade klopu koju su poneli od kuće. Ponese šta ko ima, al po pravilu se za lovački doručak sačuva najkvalitetnije parče šunke, pečenice, domaće kobasice, najmesnatiji čvarci, bude tu i par činijica sa sirom i kajmakom.
Salata zavisi od sezone. Ljute papričice, paradajz, luk, kiseli kupus, krastavčići...
I naravno, vade se pljoske sa rakijama raznih vrsta, a koje uz obavezne lovačke priče i preterivanja, idu u krug dok se ne isprazne. Termos vrele kafe, par cigareta za pušače, i kraj.
Najmlađi članovi grupe, takozvani lovci-pripravnici, dužni su da sklone sve, tako da iza njih ostane samo ugažena trava na mestu doručka.
E, tu su već mnogi spremni za povratak, jer kome je sad do lova na pun stomak.
U putu do kuće, punih stomaka i srca, a praznih rančeva, obavezno se svrati do neke Slađe.

-Alo malac?
-Mmph? (puna usta klope)
-Probaj malo i ove Matijevićeve viršle, pizda ti materina pripravnička! Tučeš po pršuti ko da ti nije prvi lovački doručak. He-he!