"Moj poslednji dar čovečanstvu biće i njegovo najveće prokletstvo", reče Bog, nakrivi šajkaču i potegnu rakiju iz svog večno punog čokanja. Svetu ću dati okeane, reke i potoke bistre da se vode napiju, a Srbima daću kazan da u njemu ludu vodu prave. Raznosiće Srbi unučad moju po celom svetu i delit' svoju sreću sa drugima. Drugi deo svog naziva luda voda duguje svojoj prozirnosti, a prvi deo duševnom stanju svojih iskrenih ljubitelja.
Britanac: Evo poglavice još dvadeset sanduka ruma, k'o što smo se dogovorili.
Poglavica: Cenjen je tvoj beli narod vojniče, evo i pojaseva od dabrovog krzna kao što je obećano.
I tako proslavljaše dva naroda uspešnu trgovinu, al' ne imade mira Džordž Fišer, te ponudi poglavicu rakijom. Godinu dana kasnije...
Poglavica: Prestanite ljudi moji rakiju pit' što Srbin proklet donese nam lane, nema sreće u ludoj vodi toj.
Đorđe Šagić (Poteže još jedan cug): Indijanac jedan, šta on zna šta je sreća.
+
Пита мајка морисона џима...