Dečiji neprijatelj broj 1.
Magnet za teniske i druge loptice skočice, nun-čake, vijače, pištoljsku municiju (plastičnu, naravno), strele i ostale odskočno-leteće detinje drangulije. Zbog njih smo dobijali tepanje od roditelja, ili u ponekom slučaju i od samog lustera.
- (Trljam po se glavi, a u rukama držim nun-čake.) Tata, je l' imam posekotinu?
- Da vidim... Nemaš... (Gleda me onako popreko, ispitivački.) Šta je, zveknuo si se po tintari?! Hehe...! Znao sam ja da ćeš kad-tad da dobiješ "odgovor u povratnom smeru" od tog mlatarala.
- Ma, nisam se udario nun-čakama... Njime sam polomio luster, a on mi pao na glavu...
- Šta!? Polomio si mamin luster!? (Kokavac u vugla.) Idi sad sve da počistiš! (E, ako ga je sjeb'o! Ja joj lepo pričam da je skup i skroz nezgrapan, a ona - jok! Sviđa mi se, kupićemo ga. Ako! Hihihi!)
