
Каже се за девојку која се обично по завршетку средње школе промени до граница непрепознавања. Од незгадне до "толико је добра да не бих мог'о да је опалим" .
Обично су јој родитељи богати, али и без обзира на то нико јој не прилази ближе од 5 метара, осим прегладнелих циганчића у циљу преживљавања.
После краћег периода њеног непостојања и после примене методе "ко зна шта је тражила за осамнаести", она је главни накит градских сепареа и кабриолета, она се професионалним фотографима намешта за сликање за фејсбук и по њеном проласку кроз главну улицу остају хрпе поиспадалих чаша и аутомобила приљубљених уз бандеру.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
+ Само "не бих" исправи.