Sivim koncem vezan za rukohvat. Bojažljivim čvorom koji samo što ne sklizne. Grčiš pesnice dok gledaš kako se klati iznad tvoje glave kao da odbrojava do trenutka koji mora doći. Telo ti se strese kad zamišliš šta će tih petnaest kila gvoždja da učini od tvojoj krhkoj lobanji. Poželiš da padne i istog trenutka prekine ovo beznadje, a sledećeg trenutka se bezverno moliš da to isto beznadje zauvek potraje.
