Tren u kome novonastala spoznaja pobrka ustaljenu percepciju.
Sa suvozačkog mesta znatiželjno posmatram kako je jedna rečica pre par godina mogla da napravi dar-mar u Krupnju. Gradić je nadrljao u poplavama i renoviran je u rekordnom roku. Smenjuju se uglancane nove kuće i one od ranije, mahom nedovršene. U magnovenju mi se prikazao AV sa jednog balkona. Ni manje-ni više. I još mi maše.
Još je brže nestao: zamakli smo van domašaja njegovog pozdrava. Bože, stvarno sam otkačila!
Sledeći trenutak nije magnovenje: kartonski AV zaista maše sa jednog balkona.
..................................................................................................
Vozim i čujem panično "Koči!!!!!"
U magnovenju nagazim kočnicu. Usporavamo, usporavamo...u retrovizoru posmatram kako se cela kolona iza mene sabija.
A ispred nas se neka budaletina zaleće i na punoj liniji pretiče kamion koji nam dolazi u susret.
Ja nisam mogla da vidim momenat kada budaletina kreće u preticanje-moj suvozač jeste. Da sam sačekala momenat i sama se uverila da zaista treba da ukočim bilo bi veliko sranje.
Omiljena!