Jedan od najzajebanijih likova naše epske poezije. Prvo je nekih desetak godina išao na klinac Osmanlijama pljačkajući i ubijajući sve sto je i ličilo na Turčina, dok ga konačno nisu strpali u tamnicu. Tu je istrpeo najstrašnije moguće muke uspeo da pobegne, ubije Agu, oslobodi ortake, pojebe i oženi Aginu ćerku, koja je usput bila najjača pička u carstvu i s'pravom dobije pesmu u hajdučkom ciklusu.
Ostaje upamćen jer nije ni pisnuo dok su mu nabijali dva'es klinova pod nokte i još koje kakve skalamerije naspram čega Albanska golgota deluje kao jutarnje pešačenje.
Zbog svega navedenog kad neko krene da kuka kako ga nešto boli samo mu pomeni muke Malog Radojice i biće mu lakše.
Riba: Dobro ajde ali polako ovo mi je prvi put.
Lik: Ne brini ništa biću nežan.
Riba: aaaaa, jooooooj, boli boli boli.
Lik: Bolelo i Malog Radojicu kad su mu nabijali klinove pa ništa, ćuti tu i trpi.
Ипак су у питању две различите ствари, он је препричао песму а ја сам акцентовао само муке које је претрпео :)
motivišuće :D +