Tišina
Dok koraci bešumno,
gube se u tami
strašni krik gavrana nad tišinom para,
samo praznom dušom vetar provejava
i let suvog lista
u večnost pretvara.
Nad palim čardakom samo djeram stenje
slike u sećanju a zidovi goli,
pukotinom zjapim, ko rupe u zidu,
kasno sam saznao
da tišina boli.
Uzima polako, nem sam da se branim
i poslednji uzdah u grlu se suši,
dok zatvaram oči, ja je samo hranim
prebiram sećanje,
dok me ne uguši.
Imate talenta +.