Tužni ljudi lepše sanjaju. Ponesu svoje brige sa sobom, pa ih u snu rastoče, i onda im se smeju kako su bezazlene. Tužni ljudi i imaju šta da sanjaju, dok srećni biraju snove, tužni prigrabe šta im se nudi, malo sete i elegičnih osećanja, pa poput ćilima, oni ispletu san. Tužni ljudi stvaraju nove svetove, a oni srećni samo kradu njihovu tugu, pa je nekako čudno izvrću i mesto tuge, osmeh dobijaju od nje. No tužni ljudi lepše spavaju, jer znaju da će možda nekad imati ono što im fali, ili da su imali ono što im nedostaje, dok srećni to često u svom zanosu ne opaze.
