Tužni ljudi lepše sanjaju. Ponesu svoje brige sa sobom, pa ih u snu rastoče, i onda im se smeju kako su bezazlene. Tužni ljudi i imaju šta da sanjaju, dok srećni biraju snove, tužni prigrabe šta im se nudi, malo sete i elegičnih osećanja, pa poput ćilima, oni ispletu san. Tužni ljudi stvaraju nove svetove, a oni srećni samo kradu njihovu tugu, pa je nekako čudno izvrću i mesto tuge, osmeh dobijaju od nje. No tužni ljudi lepše spavaju, jer znaju da će možda nekad imati ono što im fali, ili da su imali ono što im nedostaje, dok srećni to često u svom zanosu ne opaze.
Ja dao minus iz razloga što ne podnosim ovakve sentimentalne izlive. Streljajte me sad, šta da radim.
ako brate, da si ti meni živ i zdrav, mene treba streljati, ja tako po ceo dan izlivam se
a jebiga, takav sam ti ja. Kao da sam izbačen iz neke knjige večitih sanjara i znaš onda već i sam...
odmah mi je palo na pamet da si ti...ti ovakve umeš da pišeš.
inspirisao si me, odo' da sanjam, laku noć...
+++