Prvi govorni znak života izjutra. Sopstveni glas, neprepoznatljiv, sporiji i dublji za nekoliko stupnjeva. Lijeni zvuk koji se valja preko glasnih žica, pa zagrli jezik i ne ispušta ga dok ne uložimo napor da ga ostavi na miru i izbacimo decibele iz usta.
- Doaabroo jutro mama, može kaafa, moram dooa faksa...
- O, pa dobro jutro Bajaga, vidim dobro si spavao... Ajde idi umij se, sad će kafa.
- A štoooah Boojaga majk'o?
- Pa vidiš da opet on govori iz tebe.. Nego ajde ti, oko majkino, požuri se malo, da te tata ne vidi takvog.
- Eo.
прочитала сам твој коментар на неку дефку како пишеш доста али лоше, па ме је занимало како то пишеш :)
на профилу ти исто стоји "пишем само лоше дефке", а "zamišljam neku decu koja se igraju na nekom velikom polju žita" ме је навело да прочитам све твоје дефке. Ловац у ражи. Тј ловац у житу, ја сам читала југословенско издање први пут, са девет година. или десет. а онда поново са 15 и тек онда сам разумела књигу, сада ми је омиљена. Мислим да ћу ти изделити плусеве без обзира на квалитет, мада мислим да си сувише критичан према себи :) ето ја пишем недуховито па онда ни не пишем дефке, ти се бар трудиш а то се награђује :)