Odeća, karakteristična za veću grupu ljudi, koja je svojim dezenom i bojama prilagođena okolini i u nju se potpuno uklapa. Cilj nošenja takve odeće je da se čovek što bolje utopi u svoju okolinu i ničim ne provocira ostale, dok istovremeno ostaje potpuno otvoren za sve mogućnosti.
- Šta je s Bobom?
- Što?
- Pa nikad do sad nije stajao za šankom, uvek se raspištolji na stolici, a sad stoji i ćuti. Nešto se i pogrbio čudno...
- Sećaš se kad je onomad rešio da ide za Beograd da posmatra kako naši tuku pedere?
- Sećam se, ja mu reko' da će ga prebiti policija, a on tvrdio da će obući maskirnu uniformu...
- E vidiš, budala se dosetio da se maskira tako što je stavio njihov bedž na rever pa ga policija nije dirala do centra.
- I onda?
- Umešao se u gomilu, otpao mu bedž, on se sagne da ga dohvati i...
- I?
- Ništa, još ga posle policija prebila kad se vraćao jer nije imao bedž, zaboravio da ga podigne sa ulice.
Sve te stvari što deluju naivno i zabavno su vrlo opasne.
Ovo me podsetilo na onu priču kad su neki hrvati građevinci gurnuli kolegi crevo od kompresora u čmar i slučajno mu rascvetali buljsona ko orhideju. Ili ono kad su dvojica pijanih kineza tutnli trećem još pijanijem živu jegulju u bulju, taj nesrećnik je čini mi se i preminuo od povreda jer tamo dok se probije hitna kroz gungulu...
VIš jedan bedž kako može da te ujebe