Fenomen karakterističan za neradnička društva poput našeg. Padom komunizma i ukidanja funkcija masnih proćelavih direktora raznih nekada uspešnih preduzeća pojavio se novi sloj ljud, koji nose titule menadžera. Barataju raznoraznim izrazima poput ofšor, invesment, stretidži, konsalting...
Jedna piksla je u stanju da kvalitetnije rukovodi preduzećem od naših eksperata i menadžera.
Naša država je ostavila dosta prostora školovanju novih kadrova u menadžmentu, pa je i on sam podeljen na više grana: sportski, zdravstveni, komunalni, porodični, pogrebni, jer je to nauka.
Srbima je najsladje rukovoditi i biti DIREKTOR, pa čak iako je to samo papirni brod u bari.
Problem koji se nameće je očigledna stagnacija privrede, manjak radne snage, ali i blistav suficit novoškolovanih menadžera, mene interesuje kome je to potrebno kad nijedna firma osim čečenskog narkokartela i ne funkcioniše.
Niko ništa ne radi, a svi su menadžeri, svi imaju kancelarije i ne rade ništa po ceo dan ali primaju pare. Tipično razmišljanje koje će nas pokopati.
-Fakultet za evropski biznis i menadžment, fakultet zdravstvenih nauka - smer menadžment u zdravstvu, ne razumem.
Pazi ovu matematiku, na ekonomiji i menadžmentu ima 5-6 puta više ljudi nego na elektronskom, mašinskom i gradjevinskom zajedno, ne znam kom će da obračunavaju plate i menadžerišu firme kad nema ko da proizvodi bilo šta.
+