Stih narodne pesme kojem se ucenici, iako su ga culi vec 500 puta, opet i opet smeju, nakon cega ih profesorica, koja jedva izdrzava da se i sama ne nasmeje, izbacuje iz ucionice.
Naravno, kada se cas zavrsi, vise nije smesno.
Е, сјећам се те сцене, колико је неугодно професорици било због нашег хистеричног смијања, а тек послије њеног коментара " Ајде дјечице тишина тамо, карати значи ружити! " онда кулминација лолова.
meni je sada smiješno iako nijesam učenik +