Arhetip, suština podele među ljudima. Jer, dokle god postojimo mi, postojaće i oni, drugi tabor koji nam ne misli dobro i raduje se našoj nesreći. A oni su razni...
Tako nešto postoji otkako se prvi majmun uspravio i rešio da mu je tako bolje da hoda (ili otkako se Bog odrekao jednog rebra, koje vam tumačenje milije). A mi to na ovim prostorima obožavamo, iako nas oni ostali ne razumeju, kao. Mora postojati neka razlika koja će nas podeliti i definisati na svakom nivou, od državnog (ratovi na ovim prostorima, predizborna retorika stranaka do sklepanja koalicija, atmosfera u firmama...), pa sve do ličnog. Svugde nas ima (ali i njih), u svakoj sferi života, slojevito k'o one ruske figurice, babuške.
- Au, vide li ti ovo, mužu?! Ala su se obrukali, slabo pripremljeno... I ova moja sestra, gde li joj je glava, ovde da se udaje! C, c, c... Je l' da kod nas bolje bila organizovana veridba?
- Ženo, mene zabole ona stvar, ja sam samo gost i tamo i ovamo, bitno mi da sam zauzeo stratešku poziciju kako treba.
- Pu, stoko neotesana! Jao, a ja jadnica, gde li je pa meni bila glava? Tek tvoji... Trebalo je da znam da nisi daleko od toga oni kakvi su!
- E, a kad su meni tvoji...
- To je nešto drugo!
- Svejedno. Odo' ja do paše da se popričamo i uputim ga u neke stvari, moramo mi da se držimo zajedno, opstanak je u pitanju.
Ima fora i kad se igraju karte , neka igra u parove, da se ne pišu imena, nego jedna kolona MI, a druga kolona ONI.. I onda kad krene rekonstrukcija partije uzmeš da čitaš i kažeš : Prvo smo Mi uzeli 30 poena, pa Oni sledeću 25, pa onda opet Mi... Ko god piše je Mi:)
Fino primjećivanje i Lijepo opisivanje toga isječka stvarnosti +++