Bend, čuj bend, dvojac veselih melezana-otvarača usta za koje smo svi znali, al' ih niko nije cenio ni koliko pretprošlogodišnjeg pobednika Evrovizije, mada smo beskrajno uživali u njihovim performansima, dok se nisu pojavili New block on the kids (barem sam tako voleo da ih zovem, i tu im sudbinu prizivao...). Inače, nenadjebivi superlativ za ljigavo i sluzavo ponašanje (naoko) zdravih specimena Homo Balcanicus.
Ortak: Čuj, tebra možeš da mi uletiš jedno dva, tri maso...ost'o sam kratak...
Stanoje: Za šta bre kratak, jesi krenuo da se kućiš nakon dugih godina u toplome roditeljskom domu?
Ortak: Ma jok...Slavica i ja idemo na Zdravka Čolića, a jebiga, skupe kove, pa sam hteo, ovaj, posle da je vodim na intimnu večeru, a ne mogu da zatvorim fiskalnu konstrukciju sa čorbom za ćaletovu ladu, poklončićem za nju, i ovaj...
Stanoje: Kad ti ono beše rođendan? Ili njoj?
Ortak: Što?
Stanoje: Da vam narežem i poklonim CD od Mili Vanili, pa se stiskajte u sumraku tvoje sobe, jeftinije je...ološu...
P.S. Dao sam, naravno da sam dao, samo sam se jadao...
