Milka

Mislite da stvaranje jednog od najvećih svetskih brendova prati neka neverovatna drama? Varate se...

Čuh ovu priču u mračnoj kafani na autobuskoj stanici. Stolnjaci su takođe bili mračni, kao i kelnerov izraz lica. Doduše kafa je bila dobra. U birtiji desetak gastosa i ja. Čekali su bus za Dizeldorf. Sreća pa se uopšte nisu trudili da budu tihi, te sam saznao sam jednu veliku istinu.

Osamdesitih godina prošlog veka gazda Rajku dosadiše "komunistička govna", prodade imanje i ode u Švajcarsku. Najveća suza otišla je za traktorom koji mu je otac ostavio. Povede i ženu koja je bila trudna. Kud će, šta će, uzeše crvene pasoše i odoše u Švajcarsku. Kupiše neku malu kućicu na periferiji i počeše život. Nije više bilo komunista, ali nije bilo ni onog života. Svi su jurili neki posao. Rajko je doduše bio vodoinstalater, ali nije hteo da radi u struci. Videše Švajcarci da se ovi muče pa im dadoše jednu kravu kao donaciju. Pasla je po Alpskim obroncima i davala četrdeset litara mleka dnevno. Odvikao se Rajko i od piva, ali ne pomaže, nije mogao da pije toliko mleko. Žena Stanojka mu spremi poparu, ovaj se naroka i zahrka u momentu.

Sutradan izvede on kravu na ispašu i shvati da joj još uvek nisu dali ime. Zamisli se koje bi joj ime dobro stajalo. U tom trenutku se seti sisate komšike Milke i njegovih avantura, kada je motokultivatorom, sa probušenom gumom, vodio u šumu. Reče sam sebi: "Zvaće se Milka!". Kad je došao kući, saopšti to ženi, ova se malo naroguši, znala je to ime izabrano zbog one kurobeštije. Ali morala je da ćuti, donese lavor i Rajku opra noge.

Osvanu novi dan. U posetu im dođoše prve komšije. Rođeni Švajcarci. Povela se priča o višku mleka i gosti ih upitaše zašto ne prave čokoladu. Odluči Rajko da je trenutak i izvadi onu dedinu šljivu iz četrdeset osme, natoči sebi i Hansu. Jedva ju je prošvecovao preko grane, ali vredelo je. Dobio je zauzvrat recept za najkvalitetniju čokoladu. Pošto je izgubio kondiciju jer nije dugo pio, dok mu je Hans diktirao, on jedan sastojak napisa pogrešno. Isprati goste i zaspa.

Sutradan skupiše svo ono mleko koje su nameravali da prospu, i počeše spravljati čokoladu. Stanojka se jedva savijala od stomaka, ali je morala da radi. Posle desetak dana bi gotova čokolada. Probaše je, bila je perfektna, tako nešto nisu u životu stavili u usta. Morali su da krenu u zavičaj, i ponesoše po pakovanje čokolade svakom rođaku i prijatelju. Rajko krišom ponese jednu i za Milku. Uzeli su najnovijeg Pezejca na rent-a-kar, da priča cela čaršija kakva kola Raja vozi. Svi su se redom oduševili ukusom ove čokolade, naročito Milka, Rajko joj dade kada su se našli u šljiviku. Poznati srpski osećaj za biznis ni u ovom trenutku nije omanuo, pa ga rođaci nagovoriše da se pozabavi razvijanjem ovog posla.

Po povratku u Švicu, Rajko dobi još tri krave na poklon od države. Jednostavno službenike je kupio ovaj neponovljivi ukus. Krenuše u ozbiljniju proizvodnju i dođe vreme da se čokolada zvanično brendira. Kada pitaše Rajka za naziv, on kao iz topa reče: "Milka!" i potpisa se palcem na 'artiju. Od tada pa do danas, sve je istorija.