Čovek koji nikada nikome ne ostaje dužan, bori se za svoje ideale, ma koliko oni nekome besmisleno zvučali, ne okleva da opljune po svakome ko ne dostiže, inače visok, prag njegove tolerancije... Ali sve to samo u svojim mislima. Stvarnost je druga priča. Svestan da život nema vremena da ispravljava njegove brljotine trudi se da ih ni ne pravi, i linijom manjeg otpora bira put kojim se nikome neće zameriti.
- On nije normalan, koliko sam truda uložio u ovaj posao, gulim dupe godinama, a on me šalje po jebene pljeskavice, a kad pomenem unapređenje, što mi obećava mesecima, samo mi kaže onim iritantnim glasom "Biće, biće..." Ko da sam ja lud pa da ne znam da neće biti! Dozlogrdilo mi je! On tamo kreše svaku koju zaposli, a čak ni vrata ne zatvori kako treba, pa ja sve to moram da slušam! Smrdi na jeftine kurve, svaki put restartuje kompjuter kad treba da ga ugasi, a meni dolazi kad treba da pokrene "čudo od tehnologije" kojim jedva zna da okrene ženu da je slaže da radi do kasno dok mu ona balavce šalje u najbolju školu. I ja da radim za takvog, pa je l' bre on ima srama više?
- Pa jesi njemu to sve rekao?
- Ma jesi lud, pa da letim ko Steva?! Pitao sam ga je l' sa lukom...
Satira +