U muškom ili ženskom rodu, sasvim je svejedno, uglavnom, ova misao se mota po glavi čoveku kada mu se otvori apetit. Na svadbama, slavama, pa i sahranama, ova misao je mnogo učestalija, ali se može javiti i baš onda kada u kući, k’o za inat, nema mnogo toga da se pojede, a stomačić vapi za prinošenjem žrtve.
D: „Uh, baš mi se nešto prijelo... ovde nema ništa, odoh u frižider... gle, kajmak! Sad ću da ga bacim na ’leba... e, kiseli krastavčići, mislila sam da ih više nema... mmm, šta bih sad mogla... znam! Suvo meso! Vidi, ostavili mi šampinjone, baš su zlatni... njam... Šta bih sad mogla? Još se nisam namirila... kako je moguće da je ovaj minjon preživeo do sad? Nećeš još dugo, mmmm... Uh, al’ mi je leg’o. Sad sam dobra. Pazi, baklava! Što je ostaviše samu? Come to mama...“
...Mhm... i nakon takvog prejedanja ide ochekivana qknjava...
Jaaaoooj... shta mi je to trebalo... I naravno, povracanje! :)