Iako tako izgleda, ovo nije rečenica kojom sagovorniku stavljamo do znanja da smo mu dopustili da misli. Ovo je rečenica kojom izkazujemo da predmet razgovora (najčešće sagovornikova hvala samoga sebe) kod nas ne izaziva ništa drugo do ravnodušnosti i nezainteresovanosti.
Sagovornik: jooooooooooj, što sam se napio sinoć, prebio sam neka 2 lika brate, svašta sam im radio, razvlačio sam ih po ulici, lupao im flaše o glavu, išutirao ih ko konje, a onda sam njihove cice smestio u kolica pa smo išli malo da se provozamo gradom, pićence i tako to!!!
Ja: mo'š misliti...
