Svakodnevna muka običnog malog čoveka.To je ono što prosečan Srbin izgovori kad vidi da svoju bednu zaradu ne može da razvuče na sve što mu treba.
Kad ukapira da za najosnovnije stvari u životu mora da odvoji tako mnogo krvavo zarađenih para.
Onda počne da razmišlja šta je sve mogao da uradi sa određenom sumom, samo da je dodao još koji dinar. Koji nema.
Domaćica : Kupila sam sve za ajvar, još samo patlidžan da uzmem i možemo da počnemo. Nije skupo, izašlo me sve 2000 dinara...
Domaćin : 2000?! Pa mogao sam još 1000 da dodam i prase da kupim, da ispečem, da se najedemo ko ljudi.
Onako prošarano, da nije mnogo masno, jebale te paprike...
He, a ima i tih nesrazmernih "samo da dodam". Kaže jedna poznanica odavno još: "Tamo-i-tamo košulja košta tri hiljade! Dodam šest hiljada, kupim kaput!"
Reko': "Dodaš dvan'es', kupiš stojadina."
uf prasence +
Jeb'o ajvar :))))