Moja poruka generalnom sekretaru UN

Dragi moji sekretari
visite mi vi na kari.
Zato što ste pusta beda
visite mi svi od reda.

Visite svi, izuzev gospodina Butros - Butros Galija. Jer čovek se jebeno zove Butros Butros. Pa još Gali, ko da je Panoramiks lično i personalno. To mora biti neviđeni car. Zamislite da se, na primer, Stevčo zove Skočko Skočko Stević. Pa to mora da nije neki nelik. Zar!

Dragi gospodine Butros Vutros,

Vi ste legenda. Od kada sam prvi put čuo vaše ime neka promaja me ošinula preko glave. Tako bar misli moja žena jer sam hteo da promenim ime u Miloš Miloš. Odnosno da dodam jedno Miloš. Kaže da ću biti magnet za lake žene i teške kriminalce. Sviđa mi se ovo za žene. Ovo drugo, pak, i ne baš. E povodom tih žena sam hteo nešto da ti pišem. Jebeš politiku sad, imam sve prikazano na posterima Vukajlijaškim. Samo prelistam i zablistam. Opušteno, kralju. Ti mora da jebeš svaki dan jer si na funkciji, pa mislim da si kompetentan.

Naime, imam jednu zanimljivu igru kad se vraćam sa posla. Nalaze mi žene i sad ja u sebi sabiram koju bih jeb'o a koju ne. Danas je skor bio 56:7. Svaku osmu ne bih. Jel to normalno? I još nešto. Od ovih 7 negativnih ocena bilo je 5 baba i 2 debele ribe. I ružne. Sad je stvar zadelovala još gora, bajo moj, a? Odgovori mi, ali budi objektivan.

Srdačno tvoj,
Miloš Miloš Marković.
Pardon, Miloš Marković.

- Gospođo, hteo bih da pošaljem ovo pismo.
- A kome šalješ?
- Butros Butros Galiju.
- On ti je umro u februaru još.
- Stvarno?
- Da.
- Počivaj u miru, Butrose. I samo da znaš... Sad je 57:7.
- Ne razumem te ništa.
- Nevažno, gospođo. Butros će znati. Prijatno.
- Ćao, ćao.

Pisano za Partizankino takmičenje