Motiv filmskog majnd-tvista u svakodnevici

Pojava da iznenadno saznanje dovede do akutnog kovitlaca u umu, poput onog kada u filmu skontaš da je u stvari glavni junak robot-ubica i onda kreneš da premotavaš film, da bi prizvao pojedine scene, ovoga puta u novom svetlu. Prosto shvatiš da neki događaj uopšte nije ni bio stvaran, da je sve trip komatoznog marinca ili da je glavni akter u stvari duh ili fan Mire Škorić i to promeni čitavu percepciju fabule.

U svakodnevici, to je ono kad popodne primetiš da ti je još od jutros ostalo jogurta na nosu ili da ti je otkopčan šlic, pa se onda u nekoliko sekundi magnovenja setiš da se koleginica nije smejala zbog tvoje duhovitosti i da baba sa prizemlja nije mislila na "dućan" kao takav. Naravno, mogući su i radikalniji scenariji.
Šta je tu je, ne možeš uraditi puno, osim pljoštimičnog udarca šakom o sopstvenu lobanju.

- Laki, slušaj ovo: Sale je pozadinac. Rekla mi ona njegova bivša devojka, Lela. Našla mu neke snimke u kompu, on priznao.
:Vrela kapa kao da postepeno prekriva glavu, od temena nadole. Tvoj najbolji drugar derpe? Čekaj, ali onda kada ste se tuširali zajedno... Ono da mu se sviđa tvoja patka, to se nije šalio? Uf... I ono kad ste prespavali kod njegovog strica u vikendici, pa se pribio otpozadi, to nije bilo zbog hladnoće... Nezgodno... Moraš se pridržati za zid...
- Šta ti bi, Laki?
:A kad ste onanisali uz pornić, pa on rekao da se smorio i da treba da to radite uzajamno i proverite efekte, to nije bilo radi eksperimenta i nauke, nego...
- Šta ti bi, bre?
- Uf, ništa. Kapiram, dobro je da nisam ja, brate, to bi bilo baš bedak.
- Jeste, vala, dalekobilo!