To je osećaj koji se dobija posle kratkog čitanja bilo kojih komantara na netu u kojima je uglavnom prisutno odmeravanje čiji je veći.I ne zna se ko ima gluplje komentare, dal mi Srbi ili Hrvati il Bosanci il Bošnjaci.
I to je onaj osećaj kad se počne nailaziti na komentare dal je kosovo srbija i dal si veći srbin ako si napisao kosovo ili Kosovo...
Srbin: Hrvati ustaše!
Hrvat: Srbi, četnici!
Bošnjak: Nataknem vas obojicu!Mi smo veći muškarci, a vi niste...
Ne, nego smo mi.
E, naš je duži.
Nije, nego je naš.
....A vreme prolazi, ljudi stare, a ceo svet nas sve skupa jebe. Mi balkanci nikako da se naučimo pameti i da počnemo da živimo ko ljudi.
To je ustaljen način života i odvija se na nekoliko nivoa koji uvek vode do nasilja (najpoganijeg, najekstremnijeg).
Red pljuvanja, red mlaćenja, red iživljavanja, i to se ponovi nekoliko puta; preseče se ratom; red plakanja, red ćutanja, red pljuvanja; to se preseče izvinjenjem predsednika; red pljuvanja....
Majstori smo za ovu vrstu kolača.
Jedni misle kao ti, a drugi da nas svet ne razume, treći da nas mrzi...
Nekome prođe život u bedi, nekome u suzama, nekome u krađi, nekome u okretanju glave, neko se uspešno distancira...
Jedino što ostaje nakon svih pljuvačina je smrt koja nam izgleda kao "ko značije delo" (Kravica, Srebrenica, B. Taton....).