Tantal je bio Zevsov sin i njegov miljenik, dobijao je sve što je hteo. Jednog dana, Zevs ga je pozvao na gozbu na Olimp. Odatle je ukrao ambroziju koju je doneo ljudima i otkrio im tajnu bogova. Takođe, ubio je i svog sina Pelopa, skuvao ga i njegovo meso ponudio bogovima za jelo. Hteo je iskušati hoće li bogovi primetiti da im je servirao ljudsko meso. Bogovi su znali šta je spremio pa su ga zbog njegove drskosti i nepoštovanja bogova, osudili na večne muke.
Tantalova kazna je postala i metafora za uzaludno i neispunjivo iskušenje. Bio je do vrata u hladnoj vodi, a iznad glave su mu bile grane sa sjajnim voćnim plodovima. Kad god bi poželeo ubrati kakav plod, grane bi se izmakle. Kad god bi poželeo popiti hladne vode, voda bi se povukla. Po toj legendi, nastao je i izraz koji se danas koristi u familijarnom govoru, najčešće kao odgovor na postavljeno pitanje, kada sagovorniku želimo da stavimo do znanja da nam je zaista zajebano, kao npr.
- E, brate, kako je u školi? Je l' se snalaziš?
- Ma ne pitaj me, muke Tantalove..Itd. i tome sl.
Hm, edukativno ali i nezanimljivo.
plus za trud