muška lepota

Štetna prednost. Sami muškarci ne daju pet para na nju, ispod časti im je, ali nažalost privlači devojke, i to u gomilama, što objektu njihovog divljenja ne donosi nikakvu korist jer njegov cilj nije zasnivanje harema već da najzad diplomira.
Treba napomenuti osobitost devojačkih merila - ovaj ,,on" treba da je:
- ,,sladak". I Arnold Švarceneger se dopao, ali samo svojoj supruzi.
- povisok. Ne previše. Devojke traže zaštitu, ali ne da ga gledaju u šnalu na kravati. Standardna mera je štikla. Treba da je visok taman malo više kad je ona na štiklama, ali ne mnogo više kad je u baletankama.
- plav. Crnokosi su žigosani kao bolesno ljubomorni. (Crnooki kao preljubljivi).
- tamnoput(!) Momak koji ne može da pocrni najčešće nije lep. Crnci su, što da se lažemo, naočiti, visoki, vitki, graciozni, elegantni (dva poslednja prideva nisu sinonimi, elegancija se ne odnosi toliko na držanje i kretanje koliko na autfit, što se ranije zvalo pojava). Zatim uglađeni, prirodno otmeni, opušteni, skladni... Preplanuli... A gledaj vas...
- bezazlen. Upravo ova osobina ugrožava imaoca. (Činjenicu da neće biti kažnjeni nasilnici shvataju kao poziv na akciju). Zahtev je postavio još Isus, ali uporedo sa zmijskom mudrošću. (U nedostatku iste, najbolje je što pre se opteretiti ženom, decom, tazbinom, poslom... te tako sam sebe eliminisati iz konkurencije).

»(...) u Carigradu samo beratlije smiju nositi ž u t e mestve i papuče. Tako se raji ne pristoji imati ni lijepu k u ć u kao što je turska, ili još ljepšu; ni dobra i lijepa k o nj a ; i sami prirodni darovi, npr. l i j e p o l i c e, veliki lijepi b r k o v i , ne gledaju se rado u raje.« Vuk Stef. Karadžić
,,Prvi i Drugi srpski ustanak / Život i običaji naroda srpskog" M.s. - SKZ,
Novi Sad - Beograd 1960, str. 64

»Turci ga potom, po zapovesti Aganlijinoj, bace u kulu, a posle nekoliko dana izvedu ga napolje te ga strašno izmuče (...), pa ga onda poseku.
Hadži Ruvimu je bilo oko 60 godina kad je poginuo, i kažu da je bio vrlo lep i pametan čovek.« (Isto delo, str.2000).

»Svršivši madžarska prava, bio je /Ivan Jugović/ u Karlovcima profesor u II latinskoj školi, pa mitropolit S. omrzne na nj što je bio vrlo lijep čovjek i žene ga rado imale, te ga istjera iz službe i iz Karlovaca.« (Isto, str.212).

»Iz tih saraora gdekoga su glednijega i naočitijega i Turci pogubili tajno (...)«
(Isto, str. 241).