Pojava koja se sve češće može sresti, a kad se nađeš u takvom društvu ne znaš da li ti nisi normalan jer ti je ćale godinama punio glavu ciganskom titulom iz Barija, Mijatovom prečkom protiv napušenih narandži i Kićanović - Slavnić odbojkom ili si ipak iznad one granice koja se računa kao normala.
Jedinke koje su interesovanje o ovoj sferi života izgubile u drugoj polovini osnovne škole kad ih je brkati profa starog koga koji je DIF završio 77-e terao da preskaču kozlić i trče dva kruga oko malog đačkog terena, a oni nisu mogli. Dobili su četvorku za trud. Tad su zamrzeli sve što se se naziva lopta, sprava, dalj, vis i kros. Vremenom je mržnja splasnula, ali nijednom nisu gledali Olimpijske igre i Koraćevo filozofiranje o životu, milanski derbi sa ortacima uz pivčugu ili nešto treće. Ne moraš znati ko je prvi u engleskoj konferenciji posle osam odigranih kola, ali neke osnovne stvari koje se svaki dan vrte u novinana, teveu i netu toliko da ih prepozna i ženski deo porodice su teško shvatljivi za ne znati, bar meni. Jebeš ga.
Aco Stojanović: Filipović do Udovičića i goooooool!
- Hahaha, kako je glup ovaj komentator, pa Udovičić je trener!
----------------------------------
- E čitao sam da je onaj iz Arsenala, onaj najbolji...
- Van Persi?
- Valjda. Prešao u Liverpul, kakav smrad.
----------------------------------
- Naleti večeras do mene, igraju Juventus - Inter pa da gledamo.
- Daj jebali te ti Španci i ta košarka šugava, non stop samo to. Ima na drugom programu Vojvodine veče Rusinske muzike.
E, moj Frenčilo, ti si mene definis'o. + Pratio sam sport do 7 razreda, negde baš kad je bila ta Mijatovićeva prečka, i nešto mi došlo i cap - do dana današnjeg mislim da nisam pogledao nikakvu sportsku manifestaciju.
KOdlično +++