Ovo se sigurno mnogima dešavalo. Ovaj ''rat'' se vodi tako što pokušavate da, svojim zvučnicima na kompjuteru, ili, pak, televizorom, na kojima gruva neka dobra stvar, nadjačate komšijinu Šemsu, Mileta, Seku, Cecu i ostalu kompaniju.
09.00 ujutru, komšija pored popravlja svoj krš od Fiće, a na tranzistoru uveliko cepa neki turbo-džihad. Ustajem, uključujem komp, i tražim nešto da ga nadjačam, sve dok u sebi govorim: ''Jao, Zorane, jebaću ti mater!''. Puštam Led Zeppelin, ZZ Top, Iron Maiden, ma ne vredi, Zoran tera po svome. Opet, i opet, i opet, vrtim pesme u krug, ali Zoran ne popušta. Počinjem da puštam techno, trance, sve što je ludo, brzo i bolesno, i čujem kako Zoki polako popušta. Sad te imam! Počinjem da kombinujem ZZ Top sa Skazijem, jedan na Operi, drugi na Vinampu. I, konačno, posle dobrih pola sata borbe, izvojevah pobedu. Dan konačno može da počne.
Eve ti ga na', Zorane!
Није реклама, Кизо, сигуран сам да и ти слушаш нешто слично. Тиме сам само хтео да посолим дефку.
-
reklama muzičkog ukusa a ne definicija