E sada, zamisite jednu običnu situaciju iz naših, svakodnevnim obavezama izmučenih života: svrati čovek kod prijatelja, kuma, komšije ili što da ne-komšinice. Kolima. Ništa čudno, svraća često. A mi Srbi, hvala Bogu, domaćini ljudi ne bi bili mi kada gosta ne bi ponudili nečim da popije. Možda ću biti subjektivan ali najčešće je to rakija. Domaća. Ja peko. U daljem razvoju situacije gost uz "ubeđivanje" pristaje na "jednu" a onda ide i standardno: na dve si noge došao! E tu dolazi do ključnog trenutka kada se ovaj izraz koristi što ću objasniti u sledećem primeru:
-O, zdravo Miloje i pomoz Bog, kako je?
-O, Radoje, dobro došo, aj ulazi šta si stao tu ko da kirbi prodaješ...
-Oću, oću, kako žena, kako deca?
-Ma pusti Radoje, to rođeno mene da zajebava...nego, oćemo deknuti po jednu? (već kreće ka frižideru)
-E, ne mogu, nešto sam prehlađen...nego, daj onaj moj hilti pa da idem...
-Aj ne zajebavaj. (sipa rakiju)
-Živeli!
-Živeli!
-Uh, dobra Miloje, dobra ko dobar dan! Klizi niz grlo ko kurac u Stanu konobaricu...
-Jašta. Ja peko. (kreće da sipa još jednu)
-Joj nemoj više, popih jednu-dosta je...
-Ajde, ajde na dve si noge došao!
(pet minuta pljuvanja političara, uprave fudbalskog kluba i direktora firmi)
-Nego, htedoh da ti kažem, Miloje, nisam ja došao na dve noge nego na četri točka xe xe...
-E, ta ti je prava prijatelju, a moš ti kući i autobusom, kolko on ono ima točkova...?
Osvojen prvom rečenicom, kasnije potvrđeno samo.
+++