Građani srpskih sela nikada ne koriste ovaj izraz. Oni svoju imovinu definišu sa: na njivi, u bašči, u čairu, u šumi, eventualno - u dvorištu. Tako je ovaj termin "na placu" rezervisan isključivo za stanovnike urbanih sredina. Označava mesto gde može da se pobegne od svakodnevne gradske vreve i da se, najčešće sa društvom, provede vreme u miru i tišini (ko tako voli) ili uz muziku koja dopire sa uređaja u kolima (pošto na placu uglavnom nema struje). Ako ćete uskoro da idete na neki plac, jedan savet: pošto su placevi često i udaljeni od nekog naseljenog mesta i nema ni prodavnice ni kioska sa brzom hranom u blizini, društvo koje odlazi na plac bi trebalo obavezno da ponese sve što je potrebno za pravljenje roštilja i neizostavno bar gajbu piva.
Jbt, sad imam neke fleske iz svog beogradskog "perioda". Secam se da sam jedva skontao da ljudi rostiljanje u dvoristu nekog prigradskog naselja nazivaju "odlazak u prirodu" i spremaju se za to nedeljama. Jbga, prednosti i mane velegrada...