Ima dvojako značenje. Može se upotrebljavati za izražavanje nečega što nam je na kraj pameti, i čega se nikada ne bi setili. Takođe može se koristiti i za izražavanje nečega čega u datom trenutku jednostavno ne možemo da se setimo.
Prvi primer:
A: 'Ajmo deco, kako se zvao onaj osnivač Monaških redova za vreme reformacije?
B: Ma prof'sorka, na vrh mi jezika...Drugi primer:
A: E sad, kako se zove metal koji je obeležen sa Ti u periodnom sistemu elemenata?
B: Ovaj, kako se zove, ma na vrh mi jezika, ovaj, titanijum!
