Želja da nekad u životu sa sagovornikom zauzimamo takve pozicije da će imati osećaj kako mu je dan propao ako nam se bar jednom besramno ne ušlihta.
- De si Žare alamunjo prigradska.
- Bog ti pomogo Koki, kako je?
- Meni do jaja, eto baš juče generalni napokon skontao da firma jednostavno ne može bez mene i digo me na položaj starijeg menadžera za skladišni prostor. Mrak poso, ne radim ništa, dve sisate sekretarice mi kuvaju kafu a pare samo kaplju.
- Lepo, lepo.
- Ti si beše još u onoj kladionici? Gadno brate, zajebavaju te pijandure i kockari pa još moraš čitav dan da brojiš tuđe pare. Jebiga Žare, nekom je život majka a nekom mlada i zgodna maćeha, har, har.
- Ma nabiješ ti meni glavu u bulju.
Hahahahahah, kakav plus!