Poražavajuć i ponižavajuć kraj jednog ljudskog bića, da kada skonča i definitivno ode sa ovog sveta niko ni ne pomisli gde je, šta radi i kako živi MESEC pa i više dana, dok telo ne počne da se raspada u zaključanom stanu. Ili još gore, ako je ta osoba imala mačke ili kučiće. Tek tada komšije zovu policiju i vatrogasce.
Skoro uvek su to stare osobe, ređe samoubice i žrtve ubistava.
Strašne su to stvari, jer nikada nas nije bilo više na ovom kamičku u mat crnoj zastavi noći, a opet nikada nismo bili više izolovani jedni od drugih...
