Moje odbijanje da te poštujem dovoljno kako bih tvojim rečima dao značaj.
Moja nemogućnost da dovoljno ponizim svoje ja kako bismo mi imali smisla.
Tvoja konstantna borba za kosmičkim vremenom, koje po definiciji pripada meni.
Njihova dovoljna pažnja koju mi poklanjaju da se osetim posebnim.
Vaše odsustvo zdravog razuma da se utišate, povinujete i prihvatite realnost.
Nečija (svačija) pojedinačna hrabrost koketiranja sa izrazom usmerenim meni, a pritom ne podilazeći samom sebi.
Pasivno laskanje u dirigovanoj najavi.
Ili je samo u pitanju bezobrazluk?
-Mnogo si nadmen, znaš!
-Vidi ko mi kaže...:nosevi u vazduh:
Iako je definicija dobra, moj ponos mi ne dozvoljava da je prokomentarišem u dobrom kontekstu. Uz nos gore i nagli izbačaj grudi se okrećem i odlazim u suprotnom pravcu.
Surovina. Istina. A jebiga, biće bolje.