Razočarenje. U sebe, druge, svoje sposobnosti, ubeđenja.. Nema sile koja može zaustaviti tu užasnu lavu, najgore muke i želju da se zauvek nestane...veoma daleko. Znanje da je neko drugi svojim svojim stavovima i zaslugama, često pogrešnim i podlim,nezasluženim dobio sve. Sve, nagradu, tvoje snove, tvoj smisao i svrhu života. Sve ima ta osoba...Poražen si, poražen si od samoga sebe. Kažu, treba ustati, pokušati da se sve vrati u normalan tok, samo da produžiš agoniju, podmuklu bol za koju ne postoji lek . Užas, koji posle počneš smatrati da zaslužuješ..
Neki kažu da je nemoć najužasnija. Ali razočarenje te ubije, postaješ mrtav čovek koji mora da živi.
plus ali mislim da ima i mnogo gorih osecanja, veruj mi