Tvrdnja koja je veoma popularna u različitim delovima Srbije, ali i van nje. Radi se o tome da će neki Šumadinac reći da su oni (Šumadinci) najveći Srbi. To će isto tvrditi i Srbi sa Kosova i Metohije, kao i Srbi iz Vojvodine, ali i Srbi iz Republike Srpske. I sve je to OK, svako ima pravo da veliča Srpstvo, problem nastaje u prepucavanjima, koškanjima, verbalnim i fizičkim obračunom između ljudi, Srba iz navedenih oblasti, koji su uz rakijicu, domaću pršutu i kačkavalj odlučili da razglabaju o Srpstvu. I umesto da se svi zajedno lepo zagrle, zapevaju neku pesmu i nastave da piju i hasaju, oni odlučuju da u tom trenutku pokažu ko je ko. I, naravno, tad se kao aduti i razlozi za napad ne neku od osoba koriste stranačka pripadnost, vređanje bliže i dalje familije (a posebno dece), istorijat (ko čiji zna, ako se o tome pričalo). Na kraju, od najvećih Srba stiglo se do pijane gomile koja kalja svoju nacionalnost.
Kada bi se malo manje gledalo ko je veći, a ko manji Srbin, sigurno je da bi nam bilo mnogo bolje. Ovako se samo još više uvaljujemo u blato koje nikako da se povuče sa Balkana.
E pun mi je kufer profesionalnih Srba. Neko reče da je 'patriotizam' (ova vrsta) poslednje utočište marginalaca.