Napuniti Ušće

Kovanica pretežno estradne provincijencije, koja je pritom potpuno neispravna terminologija za - u ovom slučaju - mnogoljudno posećenu koncertnu lokaciju na livadskom delu ušća dveju reka ispod Avale, a obzirom da se prostor pod svodom nebeskim fizički i ne može napuniti, zar ne? Donekle je, doduše, takva fraza i razumljiva usled običaja da glasoviti "vokalni umetnici" koji pune gorepomenuto Ušće uglavnom nastupaju po manjim zagušljivim klubovima van Beograda i u dijaspori (diskoteka "Prestiž" u Bernu redovno viđa i kompletnu prvu postavu Jang Bojsa kad peva Radmila Manojlović; prim.prev.) te otud i naviknutost da prostore puniš vernim ovc..., pardon - fanovima.

Ili je, sklon sam da ponekad i sam poverujem u to, kroz ovu frazu estradni umetnik zapravo samo vešto i radi apoteoze moći upotrebio prave reči, svestan kognitivnih kvaliteta svoje cenjene publike (nadam se da se određeni čitaoci neće naći previše uvređenim...kao ni druga oboistkinja iz ansambla "Jugend muzicirt", pozdrav ovom prilikom), tj. stada koje i samo iskreno veruje kako je došlo u velikom broju i, kao takvo, u sposobnosti da "napuni" jedan otvoren prostor. Za tu rulju, definisanu čistom desetkom na Ljaksametru, bi se najčešće moglo i reći da svi imaju nevidljive amove a onda usled toga i nevidljivi, nisko postavljeni plafon radi upotpunjavanja sopstvene ograničenosti.

Elem, napuniti Ušće je, uzevši zbirno ove na bini, plus ove ispred bine, sinonim za Festival skučenosti pod vedrim nebom... a ja odoh sad da pokupim kravatu sa hemijskog, čeka me puna dvorana i to, hehe...