Dobar deo naših poslovica, poređenja, zagonetki i drugih narodnih umotvorina zvuči kao solidan sinopsis za horor roman ili film.
Jako tešle za prevođenje, svedočanstvo su još teže istorije!
Mrtva bi ga usta jela.
Spava k'o zaklan.
Džigericu mi moju pojedoše.
Vrane mu mozak popile.
Sav sasušen - kost i koža.
Krvave mu oči.
Jak je - jede žive ljude!
Mrtva tišina.
Jede k'o na Zadušnice.
Ima crve u dupetu.
Živ klan - nedoklan, živ pečen - nedopečen.
...
Ima jedna poslovica koja glasi : ''Nemo' mnogo se izvinjavaš, mož' da umreš''. E, ta poslovica je nastala posle pogibije Slobodana Đurića. On je bio glavni glumac u filmu ''Izvinjavamo se'', a krajem te iste godne u kojoj je snimio film je poginuo u saobraćajnoj nesreći. I eto, posle nekog vremena se neko setio da smisli: ''nemo mnogo se izvinjavaš , mož da umreš''......
istina....
+