Navro

Superlativ.
Navalio, zapeo, navro.

Bože mili čuda velikoga,
kad se šćaše po forumu Gavra,
na temu ovu Gavra nalete,
te po stihu Gavra oplete,
što naumi to i učini,
on potera tri tovara blaga,
za odabranu modove da dariva,
pa modovima pesmu sačini:
O modovi,Vuke sokolovi,
što defkama svojim dobrim ,
puštate suze niz butine,
što skrnavite mladjane device,
od Vardara pa do Triglava,
i Djerdapa do Jadrana,
može l' meni još koja odabrana?
Otud' ide Stefane Kostiću,
jaše svoga vernog ata,
na njem binjiš od suvoga zlata,
u čem paše na divan izlaze,
na glavi mu čekrkli čelenka,
baš čelenka od dvanaest pera,
svako pero od po litru zlata,
iz očiju mu živa vatra seva,
pa kad ču šta je Gavra naumio,
planu Kostić kao oganj živi,
te besedi ocu Gavrentiju:
,,Kud' si navro, oče Gavrentije,
nećeš dobit odabranu, decxko!''
Odgovara mu oče Gavrentije,
,,More Stićko, daj odabranu'',
,,Nećeš dobit odabrane, decxko!''
,,More Stićko daj odabranu'',
,,Nećeš dobit odabrane, decxko!''
A kada se dosadilo Gavri,
on dohvata bejzbolku palicu,
pa udara Stićka po tintari,
kako ga je lako udario,
otkide mu glave sa ramena,
pak on kupi tri tovara blaga,
te ga nosi Messalini modu,
,,Evo tebi tri tovara blaga,
To sam tebi za defku doneo!''