Kada naše mame i tate pokušavaju da nas motivišu da učimo, najčešće se koristi ovaj izraz. Radi se o tome da roditelji naših poznanika govore ostalima kako se njihova djeca, kobajagi, satiru od učenja.
Mama: Sad sam bila kod Petrovića. Onaj mali ne diže glavu sa knjige!!! Zapni i ti!
Sin: Evo baš sam krenuo.
_______________________________________
Mama: Čula sam se sa koleginicom. Ona Milica je anđeo, ne diže glavu sa knjige! Uči od 2.
Sin: Da, zato što je glupa kao tukidid. Treba joj da nauči jednu lekciju 8 sati.
