Moto svakog silovatelja.
Tri sata iza ponoći. Mračna ulica u jednom beogradskom predgrađu. Haustori. Nigde nikog. Žena žurno korača na posao u pekari. Odjednom, oseća nečiji dah za vratom.
- Ma.. šta..?!
- JA JEBEM!
- E ne jebeš. Vidi što imam lep, damski Derindžer, kupio mi čovek za godišnjicu. Odstupi sa tom maramom, da te ne odrobijam. Ne bi mi bilo prvi put.
Не мислим више ништа глава ми је празна џепови ми празни текући се преселио у Сибир дугујем паре људима и још неке ратице батице али зато ми је срце пуно због победе Александра Вучића, човека који ће са магичним штапићем следеће године да се попење на врх Београдске Куле Ал-Кебаб одакле ће бацити мађију на сав овај чемер који ће тада напрасно да постане један Луксембург јер јебига није то процес који мора да траје и који би до сад морао да се примети да се заиста догађа ко што он прича. Ништа се не ради ништа се не дешава из дана у дан је све горе и горе а онај смрда само једе говна и једе и једе и једе и никако да се засити семе му шиптарско јебем.
Jebe ovo, iskreno