Ne može da mu/joj se prinese

- Види малу Драгану, што је порасла. Јеси ли се поздравио с њом? Нисам је видео 5 година. Ех, како сам се некад ложио на њу.
- Ма пусти је. Боље да се и нисам поздравио с њом. Откад је нашла неког богатића на факсу, постала је надркана, дигла нос, пара облаке, прозива сваког, посвађала се са најбољим другарицама, онај сељачки фазон: мој дечко је неко и нешто, ви сте нуле. Изашла из села, али село из ње није. А види њега, поред ње је мањи од маковог зрна, зато се тако понаша. Штоно кажу: не можеш да јој принесеш. Што ти не одеш да је поздравиш?
- Ма шта је јебем па њу.
- Волео би ти...
__________________________________________________
- Види да Пајко! Је л' се сећаш какав је некад био смотан и дебео, брбљив, прави давеж. Јао, кад се сетим шта смо му све радили у основној, а после у средњој, то није нормално. Али најјаче је било кад ти је писао песме и просио те. Хахахха! Кад се сетим да ни дебела Даца није хтела да буде са њим, а види га сад: девојке се поломише око њега. Могла би ти да се увалиш, Знаш оно, прва љубав заборава нема и те ствари.
- Џабе све то кад је злопамтило. Покушавам већ неко време да га смувам, пратим га на Фејсу, излазим већ месецима тамо где и он. Пришла сам да се поздравимо, једва ми је пружио руку. Јеботе, још се сећа корпе, још је љут на кад сам пред свима у школи читала песму. Ја заборавила шта је било јуче, то је била само шала, била сам балавица, а он се и даље понаша као да сам му побила целу породицу. Пусти га: зарадио мало пара, па друштвени статус, пријатељи на положају, девојке мења к'о чарапе, сад је недодирљив, сад ми нисмо његов ниво, сад не може да му се принесе...