Osoba koja je trgnula časicu domaće rakije koju je domaćin bar dvaput pekao, i koja ima bar 300 gradi, koja izuva iz cipela kad je samo omirišeš, a kamoli da popiješ.
Negdi u Novom Bečeju:
Domaćin Mita: " Id' u očin, Stevo, ta moraš da probaš ovu moju kajsijevaču. Nije mlogo jaka, ma k'o vode da piješ!"
Steva: "Id' ti uočin! Onomad kad sam popio onu tvoju dunju, pop-Joci sam rek'o dobro veče usred podna! Zamal' opelo da mi očita kad sam pandrkn'o na beton!"
Domaćin Mita: " Ma ne sikiraj se,ova nije tako jaka! Ta, ti ne znaš da piješ, zato te tako brzo 'vata!"
Steva,naginje časicu,otpija gutljaj i pravi grimasu kao da je rasol progutao...
Steva: "Aaaaaaaaaghhhh. Posle ove čašice nemo'š pola sata reći 'dobar dan', dok ne dođeš sebi! Izem ti, Mito, rakiju!"
Sviđa mi se izraz, a i odličan je dijalekat u primeru, tako da plus.