Ne konzumiram.
Ne posedujem dovoljno bogat vokabular da kažem ''Ne hvala, ali ja zaista izbegavam slim cigarete sa roze trakom na filteru jer deluju homoseksualno'', a ipak završio sam trogodišnju trgovačku školu u Lebanu i znam da ću zvučati previše prosto ako samo odbrusim: ''Ne jedem ja tej lazanje'', ''Ne pijem ekspreso, samo domaću kafu upAtrebljavam''.
I zato se držim zlatne sredine te koristim ovaj izraz da ne bih uvredio domaćina, a koji mi omogućava da koliko-toliko sačuvam gospodstven stav, iako realno, u većini slučajeva i nemam blage veze čime me to nude.
- Milisave, da li ste za jedan kapućino sa belgijskom čokoladom, dok koleginica pripremi formulare?
- Hvala gospođice, ali ne trošim to. (kiseli osmeh)
- Možda želite nešto od alkohola, evo imamo u bifeu liker od kokosa, da vam sipam?
- Pa ne znam, ja ni to ne trošim što se kaže. Eto, sad ispade da smo štedljivi, ne trošimo ništa a dizamo ovaj kredit, ali viša sila nas natera'. Muke, gospođice.
- Ako nećete alkohol, imamo tu neki sok od papaje i grejpfruta, može?
- Znate, ja ne troš.. ma može, naspite mi to poslednje što rekoste! (u sebi: dabogda me otrulo pa da ne moram da vraćam kredit)
Kul je izraz "ne trošim". Nekako kratak, jasan i ne ostavlja prostora da te neko tera na nešto.
+
Koristim ovo